U drugom delu ekskluzivnog razgovora Glasa Amerike sa admiralom Džejmsom Stavridisom, bivšim komandantom NATO snaga u Evropi, glavna tema bili su pogoršani američko-ruski odnosi, posebno vezani za Ukrajinu i sirijsku krizu.
Prava prekretnica u odnosima sa Rusijom izazvana je ruskom invazijom Gruzije i okupacijom Abhazije i Južne Osetije 2008, smatra Stavridis. On dodaje da potom jusledila serija drugih sporova koji su dostigli vrhunac posle ruske invazije Ukrajine i aneksije Krima. Situacija je danas veoma teška.
Kada je reč o i Krimu, konfrontacija je neizbežna, jer se radi o očiglednom kršenju međunarodnog prava, kaže naš sagovornik. Ona je nužna i u vezi sa ruskom podrškom režimu sirijskog predsednika Bašara al Asada, "koji je nedvosmisleno nezakonito na vlasti pošto protiv sopstvenog naroda upotrebljava hemijsko oružje."
S druge strane, dodaje on, postoje pitanja na kojima je moguća saradnja, kao što su borba protiv piratstva, trgovine drogom, pa i nastavak saradnje na polju konatrole strateškog oružja, i možda po pitanju Antarktika gde postoje rezerve nafte.
Osvrćući se na nedavnu izjavu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, da Zapad želi povratak hladnog rata sa Rusijom, naš sagovornik je ukazao:
“Za vreme Hladnog rata bile su sučeljene dve teško naoružane armije od ukupno pet miliona vojnika. Tokom Hladnog rata takođe su bile sučeljene dve ogromne ratne flotile. Hladni rat je značio i nuklearne arsenale dve strane, koji su brojili 20.000 komada nuklearnog naoružanju, koje su sve vreme bilo ‘na gotovs’. Nikome nije u interesu povratak u novi hladni rat.”
Na pitanje do kakvih bi posledica moglo doći ako ne dođe do sporazuma oko sirijske krize, admiral Stavridis je pre svega istakao opasne razmere sirijske krize. Po njegovim rečima rat u Siriji predstavlja najtežu humanitarnu krizu od Drugog svetskog rata do danas
Milioni izbeglica, kako je rekao, primorani su da napuste Siriju. Več ih je milion u Evropi, tri miliona u Turskoj, milion u Libiji, čak gotovo dva miliona u Jordanu. U međuvremenu, dodaje Stavridis, sedam miliona je interno raseljeno. Dve trećine sirijskog stanovništva više nema krov nad glavom.
"Ubijeno je najverovatnije već pola miliona ljudi. To je prava katastrofa. Odsustvo dogovora sa Rusijom, značilo bi nastavak užasa ubijanja nedužnih civila u Siriji, navodi bivši komandant NATO-a."
To bi dovelo do još većih napetosti između Rusije i Zapada, što bi se odrazilo i na druga žarišta, posebno u Ukrajini, a omelo bi moguće uvođenje novih sankcija Severnoj Koreji zbog nuklearnih proba.
Sunitsko-šiitski konflikt bi mogao da se pojača. Neuspeh u Siriji bi samo pogoršao situaciju, smatra Stavridis. po nejmu, nema drugog rešenja do dogovora o političkom procesu u kojem bi učestvovale sve strane.
Ali, postavlja se pitanje da li je posle ovoliko dugog prerioda, dogovor uopšte moguć.
Poruka Stavridiisa je da sve strane moraju da budu spremne na kompromis:
"Mislim da će Zapad morati da prihvati ostanak Asadovog režima u narednim mesecima, možda i godinama. Zahtev Zapada da Asad mora da bude izveden pred Međunarodni sud za ratne zločine, jednostavno nije prihvatljivo za Rusiju. Ako želimo da krenemo napred, moraćemo da prihvatimo kompromis. Verujem da je kompromis moguć, mada ne znam koliko će vremena biti potrebno do bi se došlo do njega,” kaže Stavridis.
On se ne slaže sa ocenom nekih analitičara da Rusija drži sve adute u svojim rukama:
“Mislim da obe strane imaju svoje adute. Rusija zbog svog vojnog prisustva i bliskih veza sa Asadom. Zapad s druge strane poseduje ekonomsku moć nad Rusijom, naročito zbog niske cene nafte i nastavljenih ekonomskih sankcija protiv Moskve."
U tom kontekstu postoji međuprostor za dijalog, zaključio je admiral Stavridis.