Predsednik Vladimir Putin nastoji da nametne Rusiju kao nezavisnu evroazijsku silu, u nastojanju da povrati međunarodni poredak iz vremena Jalte, koji je počivao na načelima politike moći, kaže Danijel Hamilton, izvršni direktor Centra za transatlantske odnose Univerziteta Džons Hopkins.
“Putin jedino priznaje politiku zasnovanu na vojnoj i ekonomskoj moći velikih sila i njihovim međusobnim nagodbama o gorućim svetskim pitanjima. Za njega važe formule iz Jalte, gde su Ruzvelt, Staljin i Čerčil odlučivali o sudbini posleratne Evrope ili sa Bečkog Kongresa na kojem je Meternih iscrtavao mapu Evrope posle Napoleonovog poraza 1815. Putin ne veruje u politiku Žana Monea, francuskog diplomatskog velikana koji se prvi zalagao za evropsku integraciju sredinom prošlog veka.”
Rusija stoga preduzima sve jače poteze kako bi zakočila zapadna nastojanja gde god to može, tvrdi Hamilton.
“Putem aneksije Krima. Rusija je proširila svoj uticaj u širem regionu Crnog mora, dok je direktnim uplitanjem u sirijski konlfikt stvorila novu glavobolju za NATO i Evropsku uniju, odnosno za zapad u celini na prostoru koji se proteže od istočnog do južnog dela Evrope.”
Nespremnost Rusije na pravu saradnju, nagnala je Zapad da se vrati na politiku iz vremena Hladnog rata, kaže Hamilton.
“Na Zapadu se sve češće govori o povratku na staru formulu primenjenu tokom Hladnog rata sa Sovjetskim Savezom, čiju podlogu čini takozvani Harmelov izveštaj iz 1967. godine. U tom dokumentu se promoviše sprovođenje politike na dva koloseka - detant s jedne strane, a s druge strane održavanje snažne odbrane u okviru NATO-a.”
Harmelov izveštaj ostavio je dubok trag na strateški koncept bezbednosti NATO-a, u okviru kojeg je anticipirano i otopljavanje zamrznutih odnosa Istoka i Zapada.
Hamilton pri tom predlaže uvođenje i trećeg koloseka, koji bi obuhvatao odnose sa Rusijom na nivou civilnog društva.
"Rusija nije Sovjetski Savez koji je bio autarhičan. Rusija je u punoj meri uključena u globalnu ekonomiju. Znamo da je nakon pada Sovjetskog Saveza, Istočna Evropa doživela ogromnu transformaciju kao civilno društvo. Od narodnih demonstracija 1989, pa sve do danas, taj probražaj pomažu gradjanski pokreti i organizacije. Važno je da se svrstamo na stranu ruskih građana i pomognemo im u široj borbi, koja bi snagu i veličinu Rusije određivala ne po njenoj vojnoj moći već po dubokoj snazi njenog društva.
Prava mera uspeha svake zemlje je bolji, a ne teži život njenih građana, zaključio je Hamilton.