Dosadašnja istraga terorističkih napada 13. novembra u Parizu ukazuje na mogućnost postojanja opasnih podzemnih gerilskih ćelija u više evropskih zemalja, smatra Dejvid Kilkalen, koji vodi uglednu konsultantsku firmu za strateška i obaveštajna pitanja, Caerus Associates.
Policijske i obaveštajne službe nastoje da sastave mozaik ne samo o počiniocima terorističkih napada u Parizu, već i detalje o strategiji i taktici kao i krajnjem cilju izvršenih zločina. Crni petak 13. novembra nazvan je francuskim 11. septembrom. Medjutim, Dejvid Kilkalen trvdi da su napadi u Parizu čak opasniji od korišćenja aviona kao projektila u Njujorku 11. septembra, 2001, jer nagoveštavaju postojanje šire džihadističke podzemne mreže i u Francuskoj, i u drugim evropskim zemljama - Belgiji, Nemačkoj, Danskoj i Holandiji.
“Još uvek je rano, ali moguće je da smo suočeni sa prilično rasprostranjenom paravojnom podzemnom organizacijom unutar Evrope. To bi značilo da napadi u Parizu nisu bili izolovan događaj, već samo jedan incident u okviru duže kampanje gerilskih operacija po urbanim centrima, pokrenut od strane Islamske države,” kaže Kilkalen.
Gerilska operacija u Parizu, u vojnom rečniku nosi naziv “kooordinisani napad,” kaže Kilkalen, Imajući to u vidu, teroristički tim, koji se sastojao od osam napadača, ispoljio je upadljivo visok nivo “borbene discipline”, kao i veštinu rukovanja oružjem. Dejstvovali su u tri odvojene manje grupe, dok su svoje poteze sinhronizovali SMS porukama. U operaciji, koja je trajala svega 33 minuta, 130 ljudi je ubijeno, a više stotina ranjeno.
Kilkalen ističe dodatne zabrinjavaće detalje masakra:
“Najmanje sedam samoubilačkih prsluka, koje su teroristi nosili, imali su identičan mehanizam za aktiviranje. Najverovatnije su proizvedeni u neposrednoj blizini Pariza. Ako se ispostavi da je to tačno, suočeni smo sa grupom koja je sposobna da proizvede sofistiscirane mehanizme takoreći na očigled francuske policije i da se domogne vojnog naoružanja usred Evrope. Za sada se veruje da je oružje nabavljeno ‘na crno’ u Belgiji.”
Pored toga teroristi su pripremili “bezbedne” kuće gde mogu da se sklone, zatim ukradene automobile, zalihe oružja i falsifikovana dokumenta, što znači da zaista postoji široka podzemna mreža, smatra Kiklalen.
Prema njemu, nesmanjeni talasi migranata koji dolaze iz ratnih zona, dodatni su razlog za brigu. Džihadisti s lakoćom mogu da se infiltriraju među migrante i izbeglice, što bi povratno moglo loše da se odrazi po one koji traže utočište od ratnog razaranja.
Islamska država je vrlo vešta u stvaranju podela i animoziteta, tvrdi Kilkalen.
“Imajući u vidu dugu istoriju Islamske države, a pre toga al Kaide u Iraku, teroristi su postali stručni u provociranju i eksploatisanju sektaških sukoba. Čini mi se da je potrebno povesti posebno računa da će pokušati da stvore sličan razdor između izbeglica i javnosti evropskih zemalja i da bi time mogli da podstaknu nemire širom Evrope.
Ali, stvari nisu samo crne, kaže Kilkalen. Zapadne demokratije su ne tako davno bile suočene sa podjednako žestokim crvenim terorizmom, koji su uspešno savladale. Nesumnjivo će im to poći za rukom i ovog puta, zaključio je Kilkalen.