Evropljani su potpuno nepripremljeni zatečeni nastalom poplavom stotine hiljada migranata i izbeglica čiji se kraj uopšte ne vidi, kaže Danijel Hamilton, izvršni direktor Centra za transatlantske odnose ovde u Vašingtonu.
„Nezaustavljiv priliv ljudi ugrozio je glavnu premisu Evropske unije da otvorene granice uz slobodu kretanja – uslovljavaju širenje slobode, bezbednosti i pravde na jedinstvenom prostoru evropskog bloka. Mada je još prošle godine postalo jasno da se humanitarna kriza na Bliskom Istoku, niti priliv migranata iz Severne Afrike, kao i izbeglica iz Ukrajine neće skoro zaustaviti, Evropljani nisu dovoljno brzo shvatili da krizu moraju da rešavaju na kolektivan način.“
Mada podele u politici prema migrantima nisu slučajne, one su unele zanačajan razdor među članicama evropskog bloka, kaže Hamilton.
„Tradicija na planu migranata razlikuje se od države do države u uniji. Zemlje na jugu Evrope oduvek su bile mesto odakle su ljudi odlazili u emigraciju, a sada su gotovo preko noći postale zemlje pod opsadom emigranata. Većina nema ni dovoljno volje ni sredstava, a još manje mehanizme pomoću kojih bi mogli da savladavaju nastale probleme. Dakle zemlje, kao što su Mađarska, Češka ili zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa izazovima koje smatraju pretnjom osnovama svog društva. Očito su zbunjeni i uplašeni od situacije sa migrantima.“
S druge strane, imamo Nemačku, koja takođe ima istoriju zemlje odakle su ljudi odlazili, dok je sada postala glavna destinacija izbeglica iz Sredozemlja. Međutim, poplava izbeglica stvara krupne teškoće i Nemačkoj, najbogatijoj zemlji na tlu Evrope, kaže Hamilton.
„Smatram da je kancelarka Angela Merkel odvažno rešila da migrantima pruži dobrodošlicu migrantima, što je veoma pozitivno za Nemačku. Međutim, Berlin je sada suočen sa mnogo komplikovanijim problemom nego što se očekivalo. Dok nastoji da ispunjava međunarodne obaveze i konvencije o prijemu izbeglica, u Nemačku ulazi mnogo veći broj migranata nego što je bilo planirano i nailazi na izuzetne poteškoće u postupku utvrđivanja ko i odakle svi ti ljudi stižu.“
Problem migranata izazvalo je i političko prestrojavanje u nizu evropskih zemalja, dodaje Hamilton:
„Ovakav priliv ljudi srušio je tradicionalnu politiku u većem broju zemalja. U Švedskoj, koja inače rado prima azilante i migrante, doživela je početkom godine retku političku smenu na vrhu dolaskom najveće desničarske stranke na vlast, koja zazire od migranata. Isti je slučaj u Finskoj. I u drugim evropskim zemljama na izborima padaju vlade koje su decenijama bile na vlasti. Evropske poruke sve se manje mogu čuti.“
Hamilton kaže da je došlo vreme za izrade nove dugoročne pan-evropske strategije kako na bezbednosnom tako i na političkom planu. Današnja evropska konferencija na visokom političkom nivou posvećena problemu izbeglica na Zapadnom Balkanu, deo je tog napora.