Posle terorističkih napada u 13. novembra u Parizu i najnovijih događaja u Briselu, Evropa se našla na bezbednosnoj prekretnici, kaže Filip Karber, šef Fondacije Potomak, koja se bavi transatlantskim bezbednosnim vezama. Karber isitiče da je krajnje vreme da Evropljani izrade zajedničku bezbednosnu strategiju:
“Teškoća je u tome što problemi bezbednosti, u ovom slučaju, terorizma, ne mogu da se rešavaju na pojedinačnoj osnovi, odnosno kako koji naiđe. Glavni problem je što Evropa, dve decenije nakon hladnog rata i dalje nije izradila koherentnu strategiju, koja podrazumeva utvrđene dugoročne ciljeve, kao i koordinaciju sa saveznicima u ostvarivanju tih ciljeva. jednostavno još nisu stigli do toga. U stvari, vreme je da Evropljani konačno odluče da li uopšte žele da zacrtaju panevropsku bezbednosnu politiku ili ne.”
Ukoliko ostanu pri sadašnjoj rascepkanoj politici bezbednosti, ugroziće sam koncept ujedinjavanja Evropljana u zajedničku uniju, dodaje Karber.
Na pitanje da li bi NATO sa sedištem u Briselu, mogao da preuzme ulogu suzbijanja opasnosti od stranih boraca na evropskom tlu, Karber je rekao:
“Problem nije u tome da NATO ne bi umeo da se nosi sa terorizmom. Problem je što ne postoji izdvojeni NATO, već grupa zemalja koje su članice te alijanse. Prvi uslov da NATO reaguje ne bezbednosnu opasnost je postojanje lidera, tj. Nekoga ko će da predvodi. U Evropi u ovom trenutku ne postoji lider sa vizijom bezbednosti koja bi bila efikasna.”
Tu ulogu su donedavno imale Sjedinjene Države. Međutim, posle američkog neuspeha u Iraku, administracija predsednika Obame odlučila je da bezbednosne inicijative prepusti drugima, uključujući Evropljane, kaže Karber.
“Ukoliko žele da sačuvaju integrisanu Evropu, odnosno entitet nalik na državu, moraće da obezbede osnovne instrumente za njeno održanje - što znači bezbednost svojih građana.”